DAJTE SUNCA!

I ako srećne ptice lete iznad duge, zar ne mogu ja?
Vlada Aleksić i Bebi Dol

Živite i dozvolite drugima da žive
Fridrih fon Šiler

Važno je očima nevidljivo. Čovek samo srcem dobro vidi.
Antoan de Sent Egziperi

Desi se, iz različitih razloga, da život ne da svima nama, bilo na početku ili kasnije, jednake šanse za uspeh. Neki od nas moraju da se suoče sa činjenicom da slabije čuju, vide, teže govore ili se otežano kreću. Zbog toga lako budu uočeni, pa ih ljudi vrlo brzo ocene kao drugačije i neretko se tako i ponašaju prema njima. Spoljašnji izgled i ponašanje umeju da zavaraju ako je čovek površan, pa se pojedinima, povrh lične traume koju izaziva njihovo stanje, daje etiketa »ružnog pačeta«. Njeni pratioci su češće podsmeh, zloba nego saosećanje i razumevanje, što iz straha da se nama samima nešto slično ne dogodi, a i iz lažne superiornosti u povređivanju slabijih od sebe. Ljudi suočeni sa nekim svojim hendikepom, vrlo rano shvataju svoja ograničenja i mogućnosti. Iako drugima izgleda neverovatno, mogućnosti i te kako postoje. Ljudi ometeni u razvoju mnogo više razumeju i shvataju ljude bez hendikepa nego što oni mogu i da pretpostave. A problema je mnogo. Nesvesno mogu da ih stvore i roditelji koji na vreme ne shvate da hendikep nije deo detetove ličnosti ili možda lutaju u suočavanju sa realnošću, pa prezaštićuju dete čineći ga nesigurnijim u sebe ili sa istim posledicama, očekuju previše od njega. Ako niste sigurni šta i koliko mogu da urade, ponudite im pomoć, ali i poštovanje ako žele nešto da urade sami, ma koliko vama to, kada posmatrate, nespretno izgledalo. Problem je, što priličan broj ljudi očekuje od hendikepiranih povlačenje i šapat iz senke, ne praštajući im uspeh i oduzimajući im takvim stavom pravo na rad a samim tim i pravo na život. Stavite se u njihovu situaciju. Tako ćete najbolje razumeti šta osećaju. Takvo saznanje za ostale jeste bolno, ali je još bolnije kada osetite nepodnošljivu mešavinu nelagodnosti, besa i nemoći jer niko u autobusu ne želi da sedne pored vas iako je gužva. Pomozite ovim ljudima da bolje prihvate svet oko sebe i sebe u njemu, da otkriju i razviju labudove u sebi. Kao što kaže Milan Milutinović u svojoj pesmi »Molba«: »Nisam cvet što ispod snega sanja i čeka proleće... Nisam stvar što za ukras služi... Primite me za čoveka, ljubavlju ću vam svojom platiti.«