PRIJATELJ I KAKO GA STEĆI

Prijateljstvo je cvet trenutka
a plod vremena

Koliko puta vam se desilo da pomislite: svakog dana viđam mnogo njih, a opet se osećam usamljeno. Nemam nikoga da razgovaram, podelim misli. Priznajem – naći prijatelja nije lako. Traženje srodne duše u moru različitih ljudi nije bez rizika.
Sa 15, 16 godina u traženju svog »ja« desi se da kažemo, on ili ona je »bez veze«, jer ne voli što i ja. Druga strana kaže isto. Ne slušamo jedni druge, a tako malo treba želje i truda da otkrijemo da neko u sebi nosi toplinu, traži ljubav, razumevanje kao i mi i baš ta osoba u sebi nosi ključ za neka druga naša vrata koja smo davno zatvorili. Zatvorili smo ih, možda, jer nas je neko drugi povredio, bio sa nama iz koristi, novca, radi poklona. I šta ako ponovo vidim da ja i neko nismo jedno za drugo? Tako je to, nekad se ono što daš drugom primi, nekad ne. Onda stegnem zube, obrišem suze i krenem da dalje tražim.
Treba dobro razmisliti šta tražiš od prijatelja, kakav mora da bude, a gde možemo malo da mu progledamo kroz prste. Važno je da u tom druženju svako ima prostor za sebe i svoje želje iako nam nekad nije blisko to što želi. Treba biti tolerantan i znati kad treba nešto i prećutati i da to što se ne slažemo u nečemu ili smo se posvađali ne znači kraj. To treba da zna i druga strana. Kad problem postoji – porazgovarajmo. Ne bežimo od razgovora zato što je neprijatan. Koliko ćemo biti uporni da održimo prijateljstvo zavisi od toga koliko oboje želimo.
Isti je savet i kad sklapamo prijateljstva. Ne možemo naterati nekog da nas voli i da se druži ako on to ne želi. Da bismo saznali da li je neko pravi prijatelj za nas, moramo skupiti hrabrost i otvoriti se prema drugom i pokušati da budemo dobri. Treba da razumemo drugog kao samog sebe. Trudite se da vam bude prijatno kad ste zajedno. Pričinjavajte jedno drugom male a tako velike radosti. Najvredniji poklon koji svako može pružiti je topla reč. Reč kroz koju smo razumeli jedni druge. Pritisnuti brigama u vremenu, gubimo strpljenje za one oko nas i zaboravljamo da smo pre svega ljudi. Ljudi koji žive zajedno i traže radosti prepoznavanja čoveka u nama. Čoveka koji sa drugima deli svoj svet i zna da prihvati svet drugog čoveka, bez straha da će, ako ga prihvati, izgubiti sebe.
Tako ćemo postati snažniji i bolji ljudi, spremni da se suočimo sa svim teškoćama u životu.