RAZGOVOR SA PSIHOLOGOM O AGRESIVNOSTI

Mi razmišljamo samo kada se suočimo s problemom
Džon Djui

U poslednje vreme mnogo je agresivnih ispada mladih ljudi. Sada je to stvar prestiža jer su u modi loši momci. Takvih slučajeva je sve više i u našem gradu, a neki su se završavali i fatalno. O agresivnosti smo razgovarali sa psihologom Nenadom Adamovim.

GKO: Kikinda je do sada bila jedan od mirnijih gradova. Agresivnost ovakvog intenziteta ipak nam nije poznata.
N.A: Agresivnost je oblik ponašanja svojstven ljudskom rodu. Najčešće ima negativan
predznak, ali može biti i korisna za očuvanje i opstanak jedinke. Ponekad i moramo da budemo agresivni.
GKO: Koliko često imaš takve slučajeve u svojoj praksi?
N.A: Veliki nasilnici nisu dolazili u savetovalište. Najčešće su se javljali slučajevi agresivnosti u porodici (mladi i roditelji, bračni parovi...). Veliki nasilnici se retko obraćaju bilo kome, jer ne shvataju da je to što oni rade problem.
GKO: Koji su razlozi zbog kojih se stvara agresivnost?
N.A: Sve se može posmatrati iz ugla pojedinca i sa opšteg socijalnog plana. Ako posmatramo neku ličnost, ispoljavanje agresivnosti zavisi od sistema vrednosti, psihofizičke konstitucije, moralnih normi. Stalno se prepliću lični i socijalni plan. Kod takvih osoba emocionalna kontrola je smanjena. Povod je veoma često bezazlen. On je samo okidač koji je pokrenuo neke druge stvari u toj osobi. Veliku ulogu igraju mladost i detinjstvo. Najčešće je takva osoba imala traumatična iskustva i dovoljan joj je i beznačajan povod. To je nešto što se akumulira tokom života.
GKO: Ovo je neko novo vreme, »asfalt« proizvodi surove momke.
N.A: Veoma dobro znamo šta je bilo u godinama iza nas, i još uvek nažalost traje. »Pukli« su sistemi vrednosti, nema više fer igre. Ljudi su se udaljili jedni od drugih. Malo je empatije među ljudima i razumevanja za druge osobe kao ljudskih bića. Obračun je nekada postojao samo ako je bio neophodan, ali se suparniku nije nanosilo veliko zlo. Sada nema dovoljno tolerancije i shvatanja da je i druga osoba čovek kao i ja i da može da oseća sve što i ja.
GKO: Koji su specifični faktori agresivnosti?
N.A: Siromaštvo, nesigurnost egzistencije, nezadovoljavanje osnovnih potreba mogu da provociraju ovakvo ponašanje. Svi mi nosimo u sebi potencijal za agresivno reagovanje, ali kako će se i u kom momentu, na koji način on ispoljiti zavisi od niza faktora i okolnosti.
GKO: Kakvu ulogu igra faktor ličnosti?
N.A: Nesigurnost osobe, smanjena frustraciona tolerancija (osoba »puca« ispred i najmanje prepreke koja se nađe na putu njenih želja i potreba) su samo neki od faktora. Kada dođe do kulminacije javlja se afekat i dešava se suženje svesti. Iracionalni momenti postaju dominantni. Jedino kroz analizu određene osobe mi možemo da shvatimo prave razloge.
GKO: Naveli smo socijalne faktore i siromaštvo kao jedan od bitnih razloga. Kako objašnjavaš prestupe bogatih?
N.A: Socijalni faktori su veoma slični. I kod bogatih se dešava sklop faktora koji su po obeležjima (nestabilnost porodice, pomerene društvene vrednosti) veoma slični onima slabijeg materijalnog stanja. Socijalno-ekonomski status je samo jedan od činilaca, a svi oni deluju zajedno. Agresivnost je fenomen sa više različitih i složenih komponenti.
GKO: Šta se nalazi u svesti ljudi koji žele da fizički napadnu?
N.A: Model ponašanja je dominantan. To nije moglo samo od sebe da nastane. Ili je naučeno ili samosvest nije dovoljno izgrađena u odnosu na moralne norme i stav prema životu drugih ljudi. Život je svetinja, i tuđ i vlastit. To je nešto što niko nema pravo da oduzima. Fizički napad je izraz nemoći i koliko god to izgledalo nerealno, osoba koja fizički napada je nemoćna.
GKO: Šta je fenomen traženja žrtve?
N.A: Često se agresivnost ne ispoljava prema pravom uzroku, već dolazi do pomeranja agresije. Traži se žrtva. Mogli smo pročitati u novinama da grupe mladih u Beogradu i drugim gradovima napadaju ljude nižeg socijalnog statusa, druge boje kože, veroispovesti ili drugačijeg seksualnog opredeljenja. To nije samo huliganski napad već ima socijalne, verske i nacionalno šovinističke elemente. Mladi su nezadovoljni zbog svog statusa u porodici i društvu, ali reaguju na drugi, vrlo često pogrešan način.
GKO: U kakvoj su vezi frustracija i agresivnost?
N.A: Ometanje zadovoljenja motiva i agresivnost čine jedan zatvoreni krug. Nezadovoljstvo izaziva agresivnost, a ta agresivnost dovodi do još većeg nezadovoljstva. Agresija nikako ne može biti rešenje frustracije. To je neproduktivan način prevazilaženja nezadovoljstva.
GKO: Na koji je onda način prevazići?
N.A: Dejstvo katarze je ograničeno. Lakše je reći nego učiniti. Potrebno je upoznati svoju svetlu i tamnu stranu, jer kada nešto poznajemo onda to bolje i kontrolišemo. Naravno, postoje sankcije, ali i konstruktivni i kreativni načini izlaženja iz agresivnosti-fizička aktivnost, rad, sport i organizovani društveni život. Na taj način će mladi svoju negativnu energiju moći da transformišu i utroše je na pozitivan način.


razgovor vodio: Saša Tanackov