Poslednjih nekoliko godina imamo prilike da se sretnemo s velikom gledanošću sapunskih TV serija. Iako su neki od konzumenata ovih sadržaja svesni njihove površnosti, gledanost programa je na visokom nivou. Šta je razlog tome da se naslutiti, ako se obrati pažnja na određene osobine ljudske prirode.
Identifikacija ili poistovećivanje nije pojava novijeg datuma. Nastaje kao zamena za uspeh, odnosno, zamena za neostvarene potrebe kroz uživanje u uspehu drugih. Ova najopštija odrednica je samo početak bavljenja fenomenom identifikacije u čije pojedine manifestacije nećemo detaljnije ulaziti zbog novinskog prostora. Bitno je znati da je ona prirodni proces koji svoje korene ima još u pokušajima ulaska u tatine ili mamine cipele u detinjstvu. Identifikacija u ovom slučaju predstavlja potrebu, deteta da se približi roditelju prema kojem gaji pozitivna osećanja, koji je za dete svemoćan, najjači, najlepši. Na taj način dete razvija samopoštovanje i sigurnost. U vremenu televizije i radija izbor idola za poistovećivanje je veliki, što nas posebno zaokuplja u dobu adolescencije. Tada identifikacija predstavlja vid odbrane od nesigurnosti, jedan od načina upoznavanja sebe i prevazilaženje usamljenosti ili sukoba na relaciji »ja-okolina«.
U pojedinim slučajevima, problemi mogu nastati kad potreba da budemo kao neko drugi postane toliko izrazita da poprimi oblik gubljenja vlastitog identiteta. Razloge za to treba tražiti u doživljajima iz detinjstva, porodičnim odnosima i strukturi ličnosti. Sve se u većini slučajeva završava na određenom periodu identifikacije sa sportistima, određenim likom s filmskog platna, pevačem... Osoba se poistovećuje s idolom i istovremeno projektuje (pripisuje) svoje osobine na lik. To je jedan od razloga zašto serije tipa »Kasandra«, »Zabranjena ljubav«, »Izvor«... dovode do toga da ljudi zaboravljaju na godišnji odmor, noćne sate i zašto pojedina deca dolaze mamurna u zabavište. Oni sa svojim porodicama ne propuštaju prvo emitovanje, željno iščekujući reprizu. Drugi razlog je taj, što su serije zasnovane na kombinaciji nekoliko arhetipova (likovi i situacije zajedničke svim ljudima bez obzira na kulturu, geografiju i vreme u kom se dešavaju) bajki-Pepeljuga i Uspavana lepotica. To je princeza koju kinji zla maćeha, a odgajaju je dobre vile daleko od pravog porekla. Ako se tome doda i mit o romantičnoj ljubavi i preprekama koje je prate, dobijamo fenomen naslovnih junaka latino-američkih serija. Publika, sa svoje strane, ima želju za avanturom, neobičnim mestima, želju da pobegne od svakodnevnih opterećenja, i eto formule koja zaokuplja i decu i odrasle.
Potreba za identifikacijom ne zaobilazi ni one koji su i sami nečiji idoli. Na primer: Majkl Džekson, koji se podvrgava raznim tretmanima želi da liči na uzor-Dajanu Ros. Madona je kroz spotove, ubrizgavanjem silikona u usne pa do zabavljanja sa sinom Džona Kenedija želela da se približi svom idolu –M.M.
Ostvarivali nečije modele ili ne, bitno je znati i razumeti ljudsku potrebu za poistovećivanjem koja nas na razne načine prati u životu.
Identifikacija ili poistovećivanje nije pojava novijeg datuma. Nastaje kao zamena za uspeh, odnosno, zamena za neostvarene potrebe kroz uživanje u uspehu drugih. Ova najopštija odrednica je samo početak bavljenja fenomenom identifikacije u čije pojedine manifestacije nećemo detaljnije ulaziti zbog novinskog prostora. Bitno je znati da je ona prirodni proces koji svoje korene ima još u pokušajima ulaska u tatine ili mamine cipele u detinjstvu. Identifikacija u ovom slučaju predstavlja potrebu, deteta da se približi roditelju prema kojem gaji pozitivna osećanja, koji je za dete svemoćan, najjači, najlepši. Na taj način dete razvija samopoštovanje i sigurnost. U vremenu televizije i radija izbor idola za poistovećivanje je veliki, što nas posebno zaokuplja u dobu adolescencije. Tada identifikacija predstavlja vid odbrane od nesigurnosti, jedan od načina upoznavanja sebe i prevazilaženje usamljenosti ili sukoba na relaciji »ja-okolina«.
U pojedinim slučajevima, problemi mogu nastati kad potreba da budemo kao neko drugi postane toliko izrazita da poprimi oblik gubljenja vlastitog identiteta. Razloge za to treba tražiti u doživljajima iz detinjstva, porodičnim odnosima i strukturi ličnosti. Sve se u većini slučajeva završava na određenom periodu identifikacije sa sportistima, određenim likom s filmskog platna, pevačem... Osoba se poistovećuje s idolom i istovremeno projektuje (pripisuje) svoje osobine na lik. To je jedan od razloga zašto serije tipa »Kasandra«, »Zabranjena ljubav«, »Izvor«... dovode do toga da ljudi zaboravljaju na godišnji odmor, noćne sate i zašto pojedina deca dolaze mamurna u zabavište. Oni sa svojim porodicama ne propuštaju prvo emitovanje, željno iščekujući reprizu. Drugi razlog je taj, što su serije zasnovane na kombinaciji nekoliko arhetipova (likovi i situacije zajedničke svim ljudima bez obzira na kulturu, geografiju i vreme u kom se dešavaju) bajki-Pepeljuga i Uspavana lepotica. To je princeza koju kinji zla maćeha, a odgajaju je dobre vile daleko od pravog porekla. Ako se tome doda i mit o romantičnoj ljubavi i preprekama koje je prate, dobijamo fenomen naslovnih junaka latino-američkih serija. Publika, sa svoje strane, ima želju za avanturom, neobičnim mestima, želju da pobegne od svakodnevnih opterećenja, i eto formule koja zaokuplja i decu i odrasle.
Potreba za identifikacijom ne zaobilazi ni one koji su i sami nečiji idoli. Na primer: Majkl Džekson, koji se podvrgava raznim tretmanima želi da liči na uzor-Dajanu Ros. Madona je kroz spotove, ubrizgavanjem silikona u usne pa do zabavljanja sa sinom Džona Kenedija želela da se približi svom idolu –M.M.
Ostvarivali nečije modele ili ne, bitno je znati i razumeti ljudsku potrebu za poistovećivanjem koja nas na razne načine prati u životu.
No comments:
Post a Comment