KAO POŽAR U ŽITU

Bitku dobija onaj
ko je čvrsto odlučio da je dobije
Lav Tolstoj

Osećanja su naš komentar na događaje u nama i oko nas. Jedno osećanje često traži da ga razumemo. Strah. Može se sresti svuda i u najrazličitijim oblicima. Svi ljudi se plaše,samo su neki od nas naučili da žive s njim, a da ih ne ometa često. Ako je umeren, strah koristi jer nas priprema za opasnost i situacije koje su iznenadne ili nedovoljno poznate za nas,a zahtevaju da nešto preduzmemo. Osećanje straha nas prati od najranijih dana, jer kad dođete na svet,on vas uglavnom stavlja na probu. Čak i ako imamo sreću da nas neko voli i brine o nama,dešava se da nas plaše raznim stvarima,izmišljenim ili stvarnim, ne bi li nas usmerili i vaspitali. Dobro bi bilo da pažljivo biraju čime nas plaše. Često nas, počev od najbližih, preko vršnjaka, škole, nesvesno, a i ne razmišljajući, napune gomilom raznoraznih strahova. Često i sami sebi stvaramo strahove – iz strepnje, nesigurnosti, odgovornosti. Teškoća sa strahom je što lako plane i razbukti se, kao požar u žitu. Kada se i naša mašta pokrene u pravcu straha, on postaje vatrena stihija i prava mora. Treba ga primetiti na vreme i suočiti se s njim. Oči u oči. Ne spuštati pogled, jer strah baš to i čeka: da se uplašite i odustanete od gledanja u sebe. U toj borbi, dobro je imati saveznike: osobe kojima verujete, koje su uz vas. Nekad je to i stručnjak kojeg odaberete, prema sebi. Nekad su od pomoći dramske igre i filmovi, kroz koje bezbedno proživite date situacije. Nekad pomogne knjiga, humor. Treba naći svoj ključ. Važno je saznanje da ste ipak najvažniji pomagač sebi – vi! Kako? Svojim umom i voljom. Jer strah je u umu. On čini da zaboravljamo gde nam je oružje. Zato, ponavljajte u sebi poruke koje vas hrabre. To su kao baletske vežbe: ako nema znoja, nema ni rezultata. Vi gospodarite sobom, a ne strah vama. On vas samo upozorava da otkrijete uzrok straha i krenete u borbu. Hrabro! Kako, kad se plašim? I strah se plaši. Koga? Vas i vaše mudrosti. Hrabrost nije ne osećati strah. Hrabrost je raditi šta treba, uprkos strahu.